Veliki i Mali Nikola

U davna vremena u jednom zaseoku živješe dva Nikola. Jednoga su zvali Veliki jer je bio veći po rastu, a drugoga Mali jer je bio manji po rastu. I tako živješe jedan pored drugoga kao susjedi. Veliki Nikola je bio malo gramežljiv, zajedljiv, pohlepan, a Mali Nikola je bio druželjubiv, veseljak, volio je zapjevati. I tako su dani prolazili dok jednog dana Mali Nikola ne posudi konje od Velikog Nikole da bi uzoro jednu njivu. Ujutro Mali Nikola ode orati sa posuđena četiri konja i jednim svojim konjem. Tog dana je bio sajmeni dan, dan kada se ide iz okolnih sela u grad na pijacu. Kako su ljudi prolazili pored te njive koju je Mali Nikola orao, čuli su kako uzvikuje tjerajući konje: - Điha mojih pet konja!

To se pročulo po gradu. Pričaju ljudi kako Mali Nikola ima pet konja, ore njivu, uzvikuje i ljepo pjeva. Došo glas i do Velikog Nikole koje mu je posudio konje. Istog časa ljut i zavidan napusti sajam i ode kući. Uzme bat i ode na njivu kod Malog Nikole. Ubije mu konja, uzme svoja četiri i odvede ih kući. Šta da radi Mali Nikola? Uzme lopatu da iskopa jamu i zakopa konja. Kopa on tako, kopa i naiđe na ćup. Izvadi ga i gleda kako nije to baš mali ćup, veliki ćup. Kaze sam sebi, što god bilo da bilo u njemu ponjet ću ga kući. Nakon što je zakopo konja, sa užetom je zavezao ćup, na rame ga prebacio i otišao kući. Došao kući i kaže ženi: "Evo, iskopo sam ćup, pa valjda će se u njemu nešto naći. Ajde da pogledamo." Odozgo je to bilo zatvoreno sa nekakvom kožom kao da je zaljepljeno, saliveno. Kad su otvorili imali su šta i vidjeti. Zlatnici, pun ćup zlatnika.

Posudi Mali Nikola od Velikog Nikole vagu, da bi vagnuo zlato. Htio je da vidi koliko tog zlata ima. Kad je izvagao zlato vratio je vagu. Kad je vagu dobio Veliki Nikola natrag, brzo je pogledao ispod vage gdje ju je namazo medom da vidi šta je to Mali Nikola vagao. Mislio je da će se raditi o žitu ili nekoj drugoj žitarici, kad ono zlatnik. Zaprepastio se Veliki Nikola i ode kod Malog Nikole da ga pita odakle mu toliko zlato. Mali Nikola mu kaže: "Jesi li ti meni ubio konja?"
- Pa jesam, a ti si se hvalio kako imaš pet konja a samo si jednog imao.
- Imao sam jednog konja, ali sam vrijedno radio. Ti si ga ubio a ja sam ga oderao i odnio kožu kod postolara i za nju dobio zlato.
- Zlato si dobio za kožu? - čudio se Veliki Nikola.
- Jesam, ćup zlata sam dobio.

Veliki Nikola ode kući, uzme bat i pobije sva četiri svoja konja. Odere kože, natovari ih na kolica i pravac postolaru. Dođe kod postolara da trguje i pita ih hoće li kupiti kože? Kažu oni: "Hoćemo ali najprije ćemo ih pregledati". Nakon što su ih pregledali rekoše:
- Evo ti dva zlatnika za sve četiri kože.
- Šta? Dva zlatnika! Dajte vi meni četiri ćupa zlatnika.
- Ma kakva četiri ćupa! Šta to govoriš!

Ne da se opametiti Veliki Nikola. Gazda vidi da s njim ne može nikako izaći na kraj, pa kaže šegrtima da ga izbace van iz radnje. Šegrti ga izbacili van iz radnje. Veliki Nikola ljut ode kući. Smišljao on tako danima kako da se osveti Malom Nikoli. U međuvremenu Malom Nikoli umrla baka. Uz ženinu pomoć, postavi je u krevet pored ulaznih vrata, a njih dvoje se premjeste u bakinu sobu i odu spavati. Sutradan imaju šta vidjeti; baku neko udario u čelo s batom, čekićom... s čim li? Dosjeti se Mali Nikola 'ko bi to mogao biti i smisli ti on svoje. Upregne konja, baku posadi pored sebe na sjedalo, podmetne je da ne može pasti, malo privezo i ajde prema groblju. Ali ne ide on pravo tamo, nego pored jedne gostione. Svrati u gostionu, a baku ostavi da sjedi u kolima. Pozove gazdu, naruči vino i kad mu je gazda donio vino Mali Nikola mu reče: "Gazda molim te odneside jednu času vina baki mojoj. Samo viči, ona slabo čuje. I tako i bi; gazda uze čašu vina, odnese je baki dok Mali Nikola gleda kroz prozor. Prišo gazda kod bake i kaže: "Bako, evo šalje ti sin vino". Ništa. On opet jačim glasom ponovi: "Bako, šalje ti sin vino". Baka ne čuje. On je uze za ruku, onako, malo je drmnu. "Bako!" Baka padne glavačke dolje. Mali Nikola je to jedva dočekao i izađe van vičući:
- Ubio si mi baku! Ubio si mi...
- Nemoj govoriti, nemoj govoriti..., govori gazda.
- Ja ću ti dati kesu zlatnika, sahranit ću je, nemoj nikome reći.
- Dobro, kad je tako, neka bude.

Poslušaj priču

Mali Nikola uze kesu zlatnika i ode kući. Kad je dosao kući, kaže ženi: "Ajde ti po vagu". Žena donese vagu, a on odmah pogleda da vidi je li premazana medom odozdo i kad vidi da je, priljepi jedan zlatnik. Pošalje ženu da vrati vagu. Nije on vagao ni prvi put zlato, nego je na taj način varao Velikog Nikolu koji je pohlepan bio. Kad je Veliki Nikola dobio natrag vagu i vidio ponovno zaljepljen zlatnik nije se mogao načuditi: "Šta je to? Čudo, opet zlatnike važe!" Ode on kod Malog Nikole da ga pita odakle zlato.
- Umrla mi baka, pa sam je ja odnio apotekarima i pitao da li bi je oni uzeli za seciranje, proučavanje tjela. Oni su pristali, dali mi kesu zlata i tako sam zlato dobio.

Veliki Nikola dođe kući i čim je ušao pita ženu:
- Kako je naša baka? Jeli što ona zdrava?
- Zdrava je, zdrava. Dobro je.

I tako prošlo mjesec, dva, tri i umre baka njegova. On s bakom odmah ode apotekarima da traži za nju kesu zlata. Ma, kakva kesa zlata, kažu apotekari i jos ga i natuku i istjeraju van. Veliki Nikola ljut što je opet povjerovao i bio prevaren. Nema druge nego pravo kod Malog Nikole. Vidi njega u dvorištu gdje zadovoljno pjevuši. Prišulja se, pa ga zaskoči i strpa ga u vreću. Dobro zaveže vreću, natovari je na leđa i krene prema rijeci. Ali kako je prolazio pored crkve, skine vreću sa ramena i ostavi je pored puta. Ode u crkvu da se pomoli, da mu bog oprosti grijehe. Kako je on otišo u crkvu, začuje Mali Nikola bronze. Ide neko blago, prolazi, a čuje on nečiji glas: "Je li to božije ili vražije?" A Mali Nikola iz vreće: "Božije, božije!"
– Pa što radiš tu kad je božije?
– Eto, bio sam star, jako star pa me je brat stavio u vreću i nosao me oko crkve da me pomladi. Sad se moli u crkvi, a mene je tu ostavio. Kad je to starac čuo, zamoli Malog Nikolu:
- Bili ti pustio da me tvoj brat malo pronosa u vreći? Ja sam star i bolestan i dobro bi mi došlo da se malo pomladim. Dat ću ti svo ovo blago, samo me malo pusti na tvoje mjesto.

Pusti njega Mali Nikola, uze blago i odagna ga kući. Veliki Nikola izađe iz crkve, uprti vreću na rame, ode do rijeke i baci vreću. Vraća se kući zadovoljan što se konačno rješio Malog Nikole. Kad je prišao kući imao je šta vidjeti; dvorište Malog Nikole puno blaga, krava, volova, junica, teoca. A Mali Nikola pjeva li pjeva. Veliki Nikola ne vjeruje vlastitim očima, pa kaže:
- Jesam li ja tebe u vodu bacio?
– Jesi! Ali riječni car je mene primio i lijepo me ugostio i rekao da ako želim blaga on će mi namaknuti i dati koliko hoću. Ja sam zaželio ovo blago koje vidiš i kao što vidiš ima tu deset krava, a ima tu i junica, ima svega.
- Ajoj Nikola, budi ti dobar, pa i ti mene zaveži u vreću i baci u rijeku.
- Kad me tako lijepo moliš, znaš da hoću.

I tako on njega privede kolima, kaže mu da uđe u vreću i pravac kolima prema rijeci. Kad su stigli do rijeke, Mali Nikola zaveže vreću i baci Velikog Nikolu u rijeku. Rješio ga se za sva vremena i tako i dalje živio, mudrolije svoje izvodio. Niko ga nije mogao prevariti, niti nadmudriti.

Čiča miča, gotova je priča.

VELIKI I MALI NIKOLA

BABA I NAĆVE

DADO I ČAROBNI GRAH

MALENA

Dnevnik

Virtualno